Dejan Maletic

U prvom poglavlju pitali smo šta su antički pisci govorili o Pelazgima. Oni su dosledno opisivali narod koji je bio tu pre Helena . Sada postavljamo drugačije pitanje. Ne: ko su bili Pelazgi? Nego: šta su ostavili iza sebe? Lopatom, a ne perom. Materijalni ostaci ne govore iste stvari kao pisani izvori. Oni ne znaju za etnonime. Ne mogu nam reći da li su se graditelji Vinče zvali Pelazgi ili nešto sasvim drugo. Mogu nam reći nešto što je možda još vrednije: koliko je stara, sofisticirana i prostorno rasprostranjena bila civilizacija koja je prethodila Helena — i da li se geografski poklapa sa onim što antički pisci opisuju. Metodološka napomena: Ovaj post ne tvrdi da su kulture koje opisujemo bile Pelazgi. To je zaključak iz Posta 1. Pitanje koje ovde postavljamo je drugačije: da li između onoga što materijalni ostaci pokazuju i onoga što antički pisci opisuju postoji geografska i hronološka koincidencija koja zaslužuje pažnju? Marija Gimbutas i S...

Postoji jedno pitanje koje klasična istorija retko postavlja direktno. Ako su Heleni stvorili grčku civilizaciju — ko je sagradio ono što su Heleni zatekli? Ko je podigao kiklopske zidine koje ni sami Grci nisu znali da objasne? Ko je osnovao Dodonu — najstarije proročište grčkog sveta? Ko je ostavio najstarije kultove Atine, Demetere i Posejdona? Kada antički pisci odgovaraju na ta pitanja, gotovo svi navode isto ime: Pelazgi. Ovo je prva od osam studija u kojima, oslanjajući se na primarne antičke izvore i savremena istraživanja, ispitujemo šta stari pisci zaista govore o Pelazgima — i šta iz toga možemo, a šta ne možemo da zaključimo. Metodološka napomena — tri nivoa analize: Nivo 1 — Šta izvor doslovno kaže (navedeno citatom ili bliskim parafrazom) Nivo 2 — Šta iz toga logično sledi (zaključak koji tekst potkrepljuje) Nivo 3 — Naša interpretacija (jasno označena kao hipoteza) Skoro hiljadu godina konzistentnog svedočanstva ...

Ovo nije knjiga koja tvrdi da je pronašla konačan odgovor. To je knjiga koja veruje da su neka pitanja bila postavljena na pogrešan način — i koja ih pokušava postaviti drugačije. Pre nego što počnemo, vredi reći jasno: šta ova knjiga može da tvrdi, a šta ne može. Istraživanja porekla naroda imaju loš glas — i zasluženo. Prečesto su bila u službi nacionalizama koji su tražili drevnost kao legitimaciju. Prečesto su mešala mit sa istorijom, etimologiju sa dokazom, analogiju sa uzročnošću. Ova knjiga pokušava nešto drugačije: da postavi jedno legitimno istorijsko pitanje i da ga istraži sa više vrsta dokaza odjednom — a da pri tom nikada ne zaboravi gde jedna vrsta dokaza završava i gde počinje sledeća. Pitanje je ovo: Ko je živeo na prostoru Egeja i Balkana pre Helena — i šta se s tim narodom desilo? Antički pisci imaju odgovor. Zovu ih Pelazgi. Ali samo antički pisci nisu dovoljni. Zato u ovu istragu uvodimo i arheologiju, genetiku, lingvistiku, mitolo...